Др Ратибор Т. Штрбановић

Др Ратибор Т. Штрбановић

Стручна биографија

Ратибор Т. Штрбановић је рођен 06. фебруара 1979. године у Александровцу, где је завршио основну и средњу школу. Уписао је Пољопривредни факултет у Земуну, Универзитет у Београду, смер ратарство. Дипломски рад је одбранио 2005. године са оценом 10 (десет) и просечном оценом 8.22 у току студија.

Последипломске студије на групи Генетика, оплемењивање и семенарство ратарских и повртарских биљака на Пољопривредном факултету у Земуну – Београду уписао је школске 2005/06 године. Од 16. јануара 2006. године је запослен у Институту за крмно биље у Крушевцу. Ради на месту истраживача – приправника из области селекција и оплемењивање вишегодишњих легуминоза. Магистарску тезу под насловом „Генетичка варијабилност агрономских особина различитих генотипова луцерке (Medicago sativa L.)“ одбранио је 16. јула 2010. године на Пољопривредном факултету у Земуну.

У звање истраживач – сарадник изабран је одлуком Научног већа Института за крмно биље у Крушевцу на 18. седници одржаној 19. новембра 2010. године (одлука бр. 2629/10 од 22. новембра 2010. године), а 01. јануара 2012. године запошљава се у Институт за заштиту биља и животну средину у Београду, где ради као истраживач – сарадник у Одсеку за болести биља а при Лабораторији за испитивање квалитета семена и садног материјала.

Докторску дисертацију под насловом „Идентификација сората луцерке применом молекуларних маркера у почетним фазама развића биљака“ одбранио је 24. јуна 2016. године на Пољопривредном факултету у Земуну.

Др Ратибор Штрбановић је до сада активно учествовао у пројектима које је финансирало Министарство науке, технолошког развоја и иновација (учешће на три национална пројекта) и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије (учешће на пет пројеката). Члан је друштва генетичара и оплемењивача Републике Србије, и друштва селекционeра и семенара Републике Србије као и друштва за процесну технику и енергетику у пољопривреди.

ПРЕГЛЕД НАУЧНЕ АКТИВНОСТИ

Научноистраживачки рад др Ратибора Штрбановића у оцењиваном периоду (од 2021. до 2025. године) је веома разноврстан и богат. Др Ратибор Штрбановић се од почетка своје истраживачке каријере бавио проучавањем квалитета семена ратарских биљних врста са посебним освртом на примену еколошки безбедних метода.

Стално унапређење технологије гајења у циљу постизања високих и стабилних приноса семена у савременој семенскoj производњи пољопривредних биљних врста је веома заступљена тема у истраживањима др Ратибора Штрбановића. Повећање приноса семена и квалитета је веома значајно са аспекта унапређења пољопривредне производње.

Семе пољопривредних биљних врста а посебно крмних и хортикултурних трава након убирања и у краћем периоду непосредно после жетве садржи већи проценат дормантног семена, што има за последицу нижу клијавост семена, која је испод законског минимума неопходног за стављања семена у промет.

Током послежетвеног дозревања проценат дормантног семена се смањује, док се проценат клијавости семена повећава. Након остваривања максималне клијавости почиње старење семена што се неминовно одражава на смањену клијавост. Уколико се жели користити семе у роковима сетве који су у периоду док семе није физиолошки дозрело др Ратибор Штрбановић је у својим истраживањима за то дао више развојних решења, која значајно смањују дорманцију семена и унапређују клијавост дo 26%.

Област истраживања семенарства крмних, повртарских и ратарских биљних врста кандидата обухвата проучавање семена аутохтоних популација вишегодишњих крмних легуминоза и вишегодишњих крмних трава, поврћа у органском систему гајења, као и повећање показатеља квалитета семена, животне способности (вигора) и дормантности семена. Најновија интересовања др Ратибора Штрбановића су: изучавање утицаја микроорганизама, микроелемената и етарских уља на повећање показатеља квалитета семена, развоја и пораста клијанаца, поника и супресију проузроковача биљних болести. Акредитовани је истраживач за контролу квалитета семена и садног материјала пољопривредног биља из увоза и домаћег промета.